Ваше преосвештенство Владико Георгије, Ваше Преосвештенство Владико Лонгине, Ваше преосвештенство владико Доситеј, часни оци, браћо и сестре, љубитељи епске пјесме и гусала, имам част да вас у име гусларског друштва Филип Вишњић поздравим, пожелим добродошлицу на треће по реду гусларско посијело, истовремено да прославимо десет година рада Гусларског друштва “Филип Вишњић”. Гусларско друштво „Филип Вишњић“,из Канадског града Кичинер, основано је 25. октобра 1997. године. На оснивачкој скупштини гусларског друштва учешће су узели многи виђенији Срби овога града.

Гусларско друштво „Филип Вишњић“ је регистровано друштво код државних власти Канаде, са пуним називом „Гусларско друштво Филип Вишњић“ Кичинер Канада. Предсједништво, управни одбор, гуслари и чланство чине Гусларско друштво „Филип Вишњић“ стабилном и озбиљном организацијом.

Гусларско друштво броји преко педесет чланова, а свима који желе да учествују у очувању српске епске пјесме, врата су широм отворена.

Организовали смо велики број гусларских вечери, угостили и велики број гуслара из Отаџбине, Вујачића, Копривицу, Говедарицу и многе друге. Гуслари и чланство Гусларског друштва Филип Вишњић учествовали су на великом броју хуманитарних вечери, а неке хуманитарне вечери смо и организовали.

Гусларско друштво Филип Вишљић  у сарадњи са Савезом гуслара Србије, покренут је Фестивал гуслара Сјеверне Америке и до сада су одржана четири фестивала, а гусларско друштво Филип Вишњић је учествовало на свим фестивалима, од тога  два фестивала је били  смо организатори.

Гусларско друштво је покренуло часопис “Глас Гуслара”.
За разлику од других инструмената, гусле су витешки разговор једног борбеног народа који је свој национални култ високо уздигао.
Гусле су опјевале дух и душу Србинову, колијевку и гроб његов, благослов, клетву и заклетву, мјесто свето и завјетно, мач и огањ, успеће у вјечни небески мир, овоземаљско вино и погачу, сузу прађедовску, ход наш по мукама, светли образ кроз времена и вијекове.

Од када гусле јаворове јече то се глас о јунаштву чује, бјеше то онај вакат кад се старо доба чува, а јуначко вријеме траје!Старо доба Немањића српских, а јуначко за слободу да се живот даје.

Вријеме када су, како писа бард епске пјесме Радован Требјески Бећиревић, Синови Обилића за крст часни и свету слободу животе полагали без устеза…

Казивасмо уз гусле Вакат славни кад се ране јуначке честиташе, и чојство и јунаштво српско гусле опјеваше. Вакат кад се знало без голема мријети јада, кад су оно са јунацима друговале горске виле и мелеме и траве љековите горама сабирале а ране јуначке видале, када су неке ноћи од вијека скупље биле!

Вакат када су од малена са мајчиним млијеком српчићи добијали и сазнање ко су и шта су, уз гусле слушали о Старини Новаку, Марку , Милошу ,Страхињићу о Старом Вујадину који јатаке не издаје,а јатаци ни под највећим мукама горске царе не издадоше!

Гусле су прошле са Србима вијекове.Од извора Српског народа до дана данашњег, дигоше спомена многим, пјеваше о свецима нашим о Светом Сави о светом великомученику Лазару, Петру Цетињском, Василију Острошком, светом Николају, а многи од њих оставише иза себе велики број десетерачких пјесама.О Косову жалосно казују, пјеваше о косовским јунацима, о оним из устанака, из балканских и светских ратова о великим ствараоцима и визионарима: деспоту Стефану, Филипу Вишњићу ,Дучићу, Црњанском, Пупину  Тесли и многим другим синовима Српског рода.
Сви они, и многи непоменути али упамћени, у пјесмама епским, чине небеско Српство, које нас надахњује и опомиње да га будемо достојни, настављајући његове путеве. Народ који има такве претке, такву небеску подршку не може пропасти,уколико му памћење није потамнело и поштење попустило, а гуслари не дају забораву своје небеске претече и сроднике.

Често пута чује се уз гусле. Населисмо небо са свецима и сад мирно идемо за њима.
То вријеме оста само да га гусле славе, а нас напаја пићем слободе и бесмртношћу јунака!
План Гусларског друштва је да опстанемо, да одолимо претњама,да се одржимо на страшним вјетрометинама, да будемо достојни онога чиме се бавимо. Морамо тражити ослонце, најпре свак у себи, сви ми у вјери и у херојској прошлости нашој, а надахнуће у нараштајима који стасавају, за које смо не мало одговорни, и у покољењима која ће нас наслиједити.

Гусле са Србима Срби са гуслама, на вијек вијекова.