Црква Св.Архангела Михаила на Делаверу задужбина политичке емиграције
Uncategorized, ПОЧЕТНА фебруар 21, 2020, 1 Comment
Црква Св.Архангела Михаила на Делаверу
Задужбина политичке емиграције
| Васкрс! Далеке 1958. године мој први Васкрс у Канади, идем у цркву Св.Саве на Риверу. Нисам никога познавао у Канади и у цркви угледах познато лице.
Збуних се. Не могу да дођем до себе, до краја службе ми се расчисти. Био је то мој професор из средње школе из Београда. Збуњено приђем: Пеофесоре од куда Ви овде? Он се изненади. Како се ти оно зваше? То је био инжењер Милан Лазаревић. Тако сам имао срећу да у самом почетку уђем у једну елитну групу људи, интелектуалаца, верника, патриота, антикомуниста. Ово је политичка емиграција: Дражини четници, војници и официри из заробљеништва, послератно избеглиштво. С’њима сам нашао себе. И њима је отета отаџбина као и мени. Долазимо до црквеног раскола шездесет треће, изгубили смо цркву на Риверу. Староседиоци нису знали шта је комунизам. Сви смо дошли на оснивачку скупштину јануара шездесет четврте. Одмах смо почели да тражимо имање.Гледали смо више места док смо најзад купили запуштену цркву на Делаверу.Није било лако,требало је пуно да се ради на обнови. Све смо сами радили.Ишао сам право с посла тамо и долазио кући у касне сате. Требало је више од године. И дође тај велики дан! Освећење двадесет осмог новембра 1965. године.Чин освећења обавио је епископ Дионисије.Како смо сви били радосни и поносни тога дана! Као да је наш цео свет. Даља проширења, доградња, нова сала и слично подносили су већином исти жртвеници, уз помоћ придошлих усељеника.Поменућу само један детаљ. Набавка часне трпезе. Моја комшиница и пријатељ покојна Радојка Миловановић, после смрти њеног мужа Чеде, обрати се мени, да би хтјела да приложи нешто трајно у цркву у помен њеног мужа. Моја супуга Нада, преко Гркиња, добија каталог црквеног намештаја из Грчке. После пуно узбуђења и договора ја предложим Радојки трпезу. Јесте да је цена мало позамашна 23.000 долара, али то је једино што ће остати док је цркве. |
Ја сам водио сву коресподенцију и цртао слова ћирилична за посвету. Трпеза је дошла у једном комаду авионом на аеродром. Дошао је човек из Грчке да нам то распакује.
Освећење је обавио сада епископ Иринеј уз велику свечаност. Било је и много других дародаваца за намештај у цркви. Са помирењем код нас није ишло нимало глатко. Последњих десетак година признајемо старокалендарског грчког владику. Овога времена директори су остали исти.Није било принове. На последњој годишњој седници корпорације, јасно је било свима да нам је догорело до ноката. Већи расходи него приходи а нема залиха.Шушка се и о продаји. Ту мени стане памет. Продати Делавер, продати своју душу. Проклеле би нас кости оних жртвеника. Браћо и сестре! Ви који сте здраве Српске мисли, не смемо дозволити да група малограђана тргује с’нашом светињом. Удружите се с’нама да нађемо решење онако како доликује Србину, Светосавцу, човеку да нашу Богомољу предамо будућности. Ми немамо пуно избора, када све саберемо додамо и одузмемо немамо другог избора него да Делавер предамо Српској цркви, Епархији канадској.Црква ће наћи најбоље решење, на добром је положају у средишту града и нема разлога да не остане. Директори би на овоме требало да раде заједно са свима нама без оклевања. А ми који страхујемо требало би да оснујемо једну сталну групу као чувара нашег Свеца у будућности. Рецимо да је зовемо Гарда Св.Архангела Михаила! Важан је само председник и вредан секретар да окупи вернике. Молимо се Свевишњем да горе означене речи буду услишене. Василије Вујичић Торонто 27-01-2020 |
1 Comment
Tako je brate Vaso….