ИЗВЈЕШТАЈ У ВЕСТИМА СА ПРОСЛАВЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ГУСЛАРСКОГ ДРУШТВА ФИЛИП ВИШЊИЋ

Uncategorized, ПОЧЕТНА 0 Comment 24
Гусларско Друштво Филип Вишњић дугује велику захвалност господину Воју Мачару новинару Вести ,који прати рад друштва и редовно објављује у Вестима.Захваљујући господину Мачару за Гусларско друштво Филип Вишњић из Кичинера чуло се на свим просторима земаљске лопте а гдје има Срба , јер новине Вести лист Српске дијаспоре чита преко деведесет процената Срба у дијаспори….

Једно велико хвала господине Мачар… 

Sreda 27.12.2017.

Звук гусала у земљи јаворова
Гусларско друштво „Филип Вишњић“ из Кичинера, једино регистровано друштво ове врсте у српској дијаспори, прославило је минуле суботе значајан јубилеј, две деценије успешног деловања.

В. Мачар
Заједничка песма била шлаг на торти на крају гусларског посела
У великој сали при цркви Света тројица у Кичинеру окупило се стотинак љубитеља гусларске песме, а скуп је благословио протојереј ставрофор Драгомир Нинковић, старешина кичинерског храма. Прослави великог јубилеја присуствовао је и Василије Петковић, генерални конзул Србије у Торонту, који је у поздравном говору истакао чињеницу да међу гусларима има младих људи, што је права гаранција да ће гусларска традиција да се сачува и у Канади, далеко од завичаја.
Душа остала у завичају
Песник Здраво Станишић казивао је своју песму о животу у туђини, али без душе која је остала у завичају. Песник, између осталог, збори овако:
„Остаде ми душа тамо неђе,
Сакрила се испод неке међе
Нема силе нема ни прилике
Да напусти оне крајолике
Огуглала душа на доларе
Марке, евре и остале паре
Долари јој баш не значе ништа,
не да душа својега огњишта
Не да душа куће порушене
И цвијећа што уз кућу вене
Рушевине, колибе и штале
И вериге што су зарђале
Барикаду направила себи
И нико је померио не би
Сакрила се, прићи себи не да
Гђе сам некад чувао говеда…“

Традиционалном гусларском поселу присуствовали су и Слободан Косовић, председник Канадско-српског доброчинства „Јован Дучић“ из Торонта, и Миломир Стојановић, председник Канадско-српског друштва „Херцег Стефан Вукчић Косача“ из Кичинера. На почетку програма наступили су чланови хора Свети Роман Мелод под диригентском палицом Биљане Важић, професора музике.

На овогодишњем поселу наступили су гуслари из три гусларских друштава „Драгољуб – Дража Михаиловића“ из Чикага (Велимир Матовић и Огњен Глигоревић), „Вук Караџић“ из Торонта (Младен Стојановић, Мирко Радовић, Владимир Ђерић и Андрија Михаиловић) и „Филип Вишњић“ из Кичинера (Новица Станић, Миленко Стојановић и Радован Марковић), те Драгиша Мачар из Лондона и Ђорђе Самарџић из Отаве.

О „Гласу гуслара“ говорио је главни и одговорни уредник овог гласила Миодраг Дангубић. Наступили су и чланови певачких група „Оштро“, које је предводио Саво Андрић, иначе председник Гусларског друштва „Филип Вишњић“, и „Весели Никшићани“ чији је фронтмен био Жељко Перковић. Своје стихове казивао је песник Здраво Станишић, а поздрав великом јубилеју кроз песму послао је и Бранислав Церовина, песник из Торонта.

– За разлику од других иснтрумената, гусле су витешки разговор српског народа са својом историјом. Оне су помогле да се српски национални култ високо уздигне – истакао је у својој беседи гуслар Драган Владичић, алфа и омега друштва „Филип Вишњић“ током свих 20 година трајања друштва.
Гусле су опевале дух и душу Србинову, колевку и гроб његов, благослов, клетву, место свето и заветно, мач и огањ, успеће у вечни небески мир, овоземаљско вино и погачу, сузу прадедовску, светли образ кроз времена и векове. Казивасмо уз гусле вакат славни, кад се ране јуначке честиташе и чојство и јунаштво српско гусле опеваше, вакат кад се знало без голема мрети јада, кад су оно са јунацима друговале горске виле и мелеме и траве лековите горама сабирале, а ране јуначке видале, када су неке ноћи од века скупље биле, вакат кад су одмалена са мајчиним млеком српчићи добијали сазнање ко су и шта су… Уз гусле слушали о Милошу и Лазару, о старом Вујадину, о цару Константину, светом Сави, Петру Цетињском, Василију Острошком, о деспоту Стефану, Филипу Вишњићу, о Дучићу, Црњанском, Пупину и Тесли…
У сали се окупило стотињак љубитеља гусларске песме (Фото: В. Мачар)
Јека гусала протекле суботње вечери трајала је до иза поноћи и ово гусларско посело још једном је потврдило да су „гусле моје од јавора сува“ дубоко урезале свој траг у српској заједници у Канади, земљи јаворова.
Поздрав из Крагујевца
У име Друштва гуслара „Карађорђе“ из Крагујевца, с којим се Гусларско друштво „Филип Вишњић из Кичинера побратимило, поздравно писмо упутио је Светолик Лазовић, секретар „Карађорђа“.

– Импресионирани смо Вашом храброшћу, мудрошћу и начином на који успевате да далеко од својих родних огњишта чувате, негујете и преносите нашу богату традицију на младе нараштаје – пише, између осталог у поздравном писму.

Гусларско друштво „Филип Вишњић“ основано је 25. октобра 1997. године. Први председник био је др Жељко Ровић, гуслар Младен Стојановић је био потпредседник, секретар је био Миодраг Дангубић, а благајник Милан Секулић. У првом Управном одбору били су и сада покојни Љубомир – Брацо Ракановић, др Горан Ђого, др Срђан Булатовић, Ранко Крајишник, Ранко Ивановић, Радислав Ракановић. Оснивачкој Скупштини присуствовали су и гуслари Драган Владичић и Илија Стојановић, као и сада покојни гуслар Милента Зекановић.

Leave a comment

Back to Top